To je čudno. Efekat vodene memorije je već dugo deo medicinske prakse: homeopatija je sada zvanično priznata metoda lečenja. Homeopate rastvaraju lek u tako zanemarljivim koncentracijama da bukvalno na kantu vode ide nekoliko molekula lekova. Ali fizičari odbacuju lekare: kažu, vaša homeopatija ne pomaže svima, a generalno je to sve placebo efekat… Efekat magnetizacije vode se takođe dugo koristi u praksi termotehničara (jako magnetizovana voda sprečava mogućnost stvaranja taloga u cevima), ali fizičari do danas tvrde da voda, teoretski, ne može biti namagnetisana. U poslednje vreme, ležeći kamen fizike se malo pomerio, a ispod njega je prilično nakapalo. Te najpamtljivije magnetizovane vode. U Rusiji je odbranjena prva doktorska disertacija o memoriji vode. O tom senzacionalnom događaju šira javnost (uključujući i naučnu) praktično ništa ne zna. Fizičari ne znaju, zato što je odbrana iz oblasti biologije, a biolozi jer se ne bave mnogo fizikom i, shodno tome, ne mogu je valjano oceniti. Popunjavam prazninu… Teoriju vode razvio je i odbranio o njoj disertaciju na Institutu medicinsko-bioloških nauka RAN Stanislav Zenjin, pod rukovodstvom – uzimam vazduh pre nego što izgovorim - Problemske laboratorije za naučno potkrepljenje tradicionalnih metoda dijagnoze i lečenja Federalnog naučnog kliničko-eksperimentalnog centra Minzdrava RF…Uh! Dalje je lakše – kandidat filozofskih, kandidat hemijskih, a sada i doktor bioloških nauka. Po obrazovanju – fizičar.Dobitna kombinacija. Zenjin tvrdi da mu je najteže govoriti o svojoj teoriji fizičarima: „Oni hemiju ne znaju“. U međuvremenu, danas se s pravom veruje da biseri otkrića leže u interdisciplinarnim oblastima, gde ili nema ko da ih pokupi, ili ostaju nezapažena od strane jednostrano kvalifikovanih stručnjaka.

Opširnije...

Tinktura Calendula (nevena) i Hypericum (kantariona). Razblažite tinkturu u vodi i stavite oblogu na opekotinu.

Urtica urens. Jako zapaljenje i svrab, plikovi na koži (može se koristiti oralno i/ili kao tinkturni rastvor u vodi za obloge).

Cantharis (Oralno). Koža crvena, kao da je „sirova“, svrab. Poželjno primenjivati pre stvaranja plikova; olakšanje od hladnih obloga. Glavobolja, teško je razmišljati o bilo čemu.

Opširnije...

Sve govori o tome da je homeopatska metoda, u inostranstvu, zauzela čvrstu poziciju u sistemu medicinske zaštite.

Kako je izgledala situacija kod nas, u Sovjetskom Savezu, možemo videti iz članka „Homeopatija i činjenice“, objavljen u almanahu „Naš savremenik“ № 4 za tekuću godinu.

U našoj zemlji je homeopatija stekla veliku popularnost kod naroda. Stremljenje obolelih ka homeopatskim poliklinikama veoma velika. Ali u vezi s tim što postoje samo tri plaćene klinike (dve u Moskvi i jedna u Peterburgu) i ne postoji ni jedna bolnica, nemoguće je zadovoljiti potrebe svih onih koji žele da koriste ovaj metod lečenja.

Opširnije...

U Ruskoj immperiji homeopatija se pojavila kao domaća (kućna) medicina, a homeopatama su se najpre „snabdeli“ admiral Mirdvinov, Golicini, Tolstojevi i druge poznate porodice. Dvorski lekar i jedan od vaspitača carevića – budućeg imperatora Aleksandra II bio je Karl Trinius, rođak Hanemanove supruge, koji se sam homeopatski izlečio od teške nevolje. Oficijalni karakter je homeopatija dobila 1833. godine nakon dekreta Ministarstva unutrašnjih poslova o organizaciji specijalnih državnih homeopatskih apoteka. 1835. godine je na ruskom jeziku objavljen „Organon medicinske umetnosti“ – fundamentalni rad Hanemana. U isto vreme su se pojavile prve publikacije o homeopatiji. U velikim gradovima su nikla i homeopatska društva. U Ukrajini su oni bili Kijevu, Odesi, Žitomiru, Černigovu, Poltavi, Harkovu. S početka 20-og veka, doktor E. J. Djukov, je objavljivao obiman homeopatski časopis, koji se štampao u Harkovu, Odesi i Khorolu.

Opširnije...

Postoji mnogo kriterijuma prema kojima se lekar, koji primenjuje homeopatiju, smatra podržavaocem takozvanog klasičnog pravca. Veoma česta tačka gledišta je, da je jedan od preduslova "klasicizma" u lečenju hroničnih bolesti, propisivanje jedne doze lekova i praćenje reakcije pacijenta, koje predviđa poziciju "bez ometanja" sve dok ne postoji indikacija za ponovno uzimanje lekova ili promena terapije. Ipak, sporovi oko ovog pristupa počeli su već na početku istorije našeg metoda i ne zaustavljaju se do sada. Kao i obično, kriterijum istine je sam naš medicinski život, koji ponekad može da nam preda najneočekivanija rešenja za ovaj problem.

Opširnije...