Šta je homeopatija i osnovni zakoni homeopatije

Homeopatija je metoda lečenja čoveka uz primenu prirodnih preparata, uzetih u mikrodozama, pripremljeni specijalnim načinom dinamizacije i prepisivani po principu sličnosti.

Odnosno, to je lečenje malim dozama lekovitih preparata, koje u velikim dozama izazivaju stanja, slična onima koja muče pacijenta. T.j. od čega si oboleo time se i leči, ali u malim dozama!

HOMEOPATIJA u doslovnom prevodu ima značenje „slična bolest“ i nastala je od grčkih reči „homeo“ – sličan i „patos“ – bolest.

1. Ovakav sistem lečenja je pre više od 200 godina otkrio nemački lekar Samuel Fridrih Haneman. Osnovni zakon homeopatije glasi: "Similia similibus curentur" – slično se sličnim leči. Ovaj princip lečenja je Samuel Haneman otkrio kao rezultat ogleda sakorom drveta kininovca (lat. Cinchona) koja u sebi sadrži kinin, a zatim je proverio i sa drugim lekovitim preparatima. Eksperiment sa kininovcem nije bio slučajnost: dobivši koru kininovca u koncetrovanom vidu, on je dobio kliničku sliku malarije, iako nije bio bolestan. Drugi lekoviti preparati su, u velikoj dozi, izazivali druge „bolesti“ i lečili su se minimalnim dozama tog istog preparata.

Ako obratimo pažnju, videćemo da se u životu svuda susrećemo sa zakonom sličnosti: ko još ne zna da se mamurluk (velika količina alkohola popijena dan ranije, donosi glavobolju i osećaj slabosti u celom telu) leči malim dozama tog istog alkohola ili rasolom, po istom principu sličnosti.

Ili u kuhinji, naseckan crveni luk izaziva peckanje sluzokože, pojavu suza, kijanje, t.j. izaziva simptome slične gripu ili prehladi, iako mi nismo bolesni. U skladu sa tim, mi uspešno možemo savladati grip ili prehladu tako što ćemo pojesti glavicu luka ili udišući njenu „aromu“. Eto ga zakon sličnosti na delu!

A ko se od nas još nije opekao koprivom?! Mnogi pamte njen žareći efekat na kožu, sa crvenilom i malim plikovima. Nije baš prijatno, ali već sledeći dan te pojave nestaju. Posle takvog iskustva kod nekih se zapažaju interesantne posledice: Neko je zaboravio da ima alergiju, nekog su prestali boleti zglobovi, a nekom je zaustavila krvarenje. Dakle, kopriva se u određenoj dozi pokazala sličnom kao pojave koje su bile prisutne kod određenog čoveka, a zatim je proterala bolest iz tela i ostavila ga zdravim! U homeopatiji mi primenjujemo preparat Urtikaurens (mala kopriva) iz koprive, radi lečenja akutne i hroničneurtikarije sa crvenilom i opekotinama, za lečenje artritisa sa crvenilom, oticanjem kože nad zglobovima, a takođe i prilikom razlitih krvarenja.

2. Zasluga S. Hanemana nije samo u tome što je on otkrio zakon sličnosti i učinio ga jedinstvenim zakonom prilikom izbora homeopatskih sredstava, nego i u tome što je on pronašao način njihovog pripremanja: izuzetno male doze preparata i njihovo razblaženje – dinamizaciju.

Za pripremanje homeopatskih preparata koriste se sredstva biljnog, mineralnog i životinjskog porekla. Homeopatski lekovi se pripremaju putem višestrukih razblaživanja prirodne supstance. U ovom slučaju, svako razblaženje se više puta mućka, a ovaj proces se naziva dinamizacija ili potenciranje, jer se pri ovoj pripremi leku daje dodatna čvrstoća. Stoga, priprema homeopatskih lekova je proces koji zahteva mnogo truda, ne sastoji se samo u mešanju i razblaživanju lekovite supstance sa rastvaračem.

U današnje vreme postoje različite forme proizvodnje homeopatskih lekova: praškovi, kapi, tablete, sveće, masti, ulja, injekcije, sprejevi. Najrasprostranjeniji su praškovi.

Po rečima Paracelzusa „lekovi i otrovi – suština je jednaka, sve zavisi od doze“. Emblem medicine „Zmija nad peharom“ simbolizuje upravo to. Što je jači otrov, od kojeg je pripremljen homeopatski lek, to je efektivniji lek koji se od njega dobija. Povećanjem stepena razblaženja (potencije), uvećava se i snaga leka. Tako na primer, arnika (brđanka, moravka, kozje korenje, vučji zub) x3 (3/10 razblaženje) po snazi je inferiornija od arnike 6 CH (6/100 razblaženje prema Hanemanu), i sve one su slabije od arnike 200 CH (200/100 razblaženje prema Hanemanu).

Postojidecimalna i centezimalna skala razblaženja, gde se upotrebljava 1:10 ili 1:100 razblaženje izvornog lekovitog sredstva prema rastvaraču. Decimalna razblaženja označavaju: D3 ili H3 i t.d. Centezimalna razblženja – 6C ili 6CH (centezimalno prema Hanemanu) 12 CH, 30 CH, 200 CH, 1000 CH.

Razblaženja prema Korsakovu: 6 K, 200 K. Zbog velikih razblaženja, otrovi ne samo da postaju bezopasni, nego i dobijaju lekovita svojstva. O ovome svedoči ekspertni zaključak Toksikološkog Instituta MZ Ruske Federacije od 13.07.1992. godine. Iz istog razloga razni homeopatski lekovi nemaju onaj miris, ukus ili boju koji su im svojstveni, nego nose ukus ili rastvarača (šećerne granule/zrnca, voda, alkohol). Zakonom MZ Ruske Federacije, od 29.22.1995. godine № 335, dozvoljena je prodaja homeopatskih lekova bez recepta lekara, što dokazuje njihovu bezopasnost.

3. Ipak, izbor preparata treba da donosi lekar homeopata, individualno za svakog pacijenta, uzimajući u obzir konstitucionalne osobine, nasledne predispozicije, ukupnost svih simptoma bolesti, o čemu govori sledeći zakon homeopatije: individualni pristup lečenju. To znači: što je veća sličnost među zbirom simptomaizazvanih uzimanjem određenog preparata kod zdravog čoveka, i zbirom simptoma koji su karakteristični za konkretnu obolelu osobu, to će efektivnije biti lečenje i brže će doći do ozdravljenja. Odnosno, lečenje homeopatskom metodom mora biti maksimalno približeno čoveku. Tada se uočava princip: «Leči se bolest, a ne oboleli!»

Neophodno je samo pravilno odabrati preparat, što i radi lekar homeopata prilikom pregleda. Onaj ko to čini sa više uspeha, ima mogućnost da brže i sigurnije izleči čoveka od mnogih njegovih tegoba. To je istinska umetnost, s obzirom na to da u homeopatiji nema spremnih shema i stereotipa. Različiti pacijenti dobijaju različite preparate, čak i ako je oboljenje jednako. Od značaja je i uzrast, pol, kao i fizičke karakteristike čoveka: boja očiju, kose, osobenosti kože i figure, nasledna predispozicija, sklonost ka hrani, pa čak i hobi! Zbog toga lekar homeopata često postavlja pacijentu pitanja koja nisu sasvim uobičajena, što je neophodno radi izbora individualnog preparata, takozvanog konstitucionalnog sredstva.

4. Često se postavljaju pitanja za kakve bolesti je efektivna homeopatija? Odgovor na to pitanje dolazi iz principa homeopatije: ne postoji takvo stanje ili bolest koja se ne može izlečiti ovom metodom. Jer se ne vrši lečenje ruku, nogu, jetre ili srca, nego lečenje čitavog organizma, i prilikom izbora preparata uzima se u obzir ukupnost simptoma svih tegoba, koje postoje kod čoveka, tako da homeopatija leči istovremeno od svih bolesti.

5. Mnoge interesuju rokovi izlečenja: koliko je vremena potrebno da bi se izlečila ova ili ona bolest? Ukoliko je odabrano odgovarajuće sredstvo, onda će lečenje, u slučaju hroničnog oboljenja, trajati onoliko meseci koliko godina traje taj problem. U slučaju akutnih oboljenja, lečenje traje od nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od izraženosti simptoma i reaktivnosti organizma.

6. Postoje i zakoni izlečenja u homeopatiji, koje je formulisao Konstantin Hering, Hanemanov učenik, osnivač američke homeopatske škole.

1. zakon: izlečenje se dešava od gore na dole.

• na primer, kožni osip se u procesu lečenja premešta sa lica na grudi, stomak, zatim na šake ruku, na noge, a zatim nestaje. Premeštanje u obrnutu stranu – sa udova na grudi, glavu, lice – svedoči o nepravilnom toku procesa.

2. zakon: izlečenje se dešava iznutra prema spolja.

• na primer, nestaju bolovi u želucu ili srcu, ali umesto njih se javlja curenje nosa ili bolovi u zglobovima, to jest organizam kao da «izbacuje» bolest. Suprotno, pojava glavobolje se, posle «uspešno tretiranog čira na želucu», smatra neprijatnim tokom procesa i svedoči o «odlasku bolesti unutar».

3. zakon: izlečenje se dešava od važnijih organa ka manje važnim.

• na primer, kod pacijenta prolazi glavobolja, ali se ispoljava bronhitis ili hemoroidi. Suprotna situacija ne predstavlja izlečenje, nego produbljivanje patologije.

4. zakon: izlečenje se dešava u obrnutom hronološkom poretku, t.j. u procesu lečenja se javljaju i pogoršavaju ranije prenesene bolesti: kao da se obrće filmska traka bolesnih stanja, od poslednjih ka najranijim – iz detinjstva. Pogoršanje, pri tom, ne traje dugo, a zatim zauvek nestaje.

• na primer, nestaje miom na materici, ali na neko vreme se pogoršava bol u zglobovima koji je prethodio pojavi mioma; nestaje bol u zglobovima – pojavljuje se cista, koja je stvarala probleme u mladosti, s tim čto zatim nestaje zauvek. Svaki homeopata zna principe i zakone homeopatije, zbog toga on tačno zna u kojem pravcu se treba kretati. Iz tog razloga je homeopatsko lečenje uvek svrsishodno, i ono postavlja za cilj ne ozbavljenje od simptoma, nego lečenje čoveka u globalu, uzimajući u obzir njegove fizičke i psihološke karakteristike, i individualnu rekativnost organizma.

7. Koje su prednosti homeopatije u poređenju sa običnom medicinom? Zašto joj dajemo prvenstvo?

Homeopatska medicina ima niz prednosti:

1. Visoka efektivnost;

2. Nije štetna; ne izaziva toksikološke i alergijske reakcije;

3. Nema kontrindikacija;

4. Individualni izbor preparata;

5. Lečenje čitavog organizma;

6. Odsustvo privikavanja i sindroma povlačenja;

7. Mogućnost primene homeopatskih sredstava u trudnoći i za vreme dojenja;

8. Homeopatija je terapija koja reguliše, povećava zaštitnu snagu organizma, to jest poseduje imunomodulirajuće dejstvo;

9. Homeopatija može da se primenjuje u profilaktičke ciljeve – to je terapija koja reguliše, povećava zaštitnu snagu organizma, to jest poseduje imunomodulirajuće dejstvo;