Česta pitanja

„Može li lečenje homeopatijom uticati na čovekov karakter i promeniti ga?“ je pitanje koje se često postavlja lekaru homeopati.

Može se činiti čudnim ili čak nerealnim, ali određene psihološke karakteristike i karakterne crte, koje muče čoveka i smetaju mu da funkcioniše, mogu se korigovati pomoću homeopatije. U oficijalnoj medicini se time bave psihijatri i psihoterapeuti. U homeopatiji se korekcijom psiholoških simptoma, a takođe „nedostataka“ u karakteru, bavi regularan lekar homeopata, s obzirom na to da se čovek posmatra kao jedinstvena celina, u zbiru fizičkih i psiholoških manifestacija, a ne kao na skup odvojenih organa i sistema. Osim toga, psihološki simptomi su najznačajniji prilikom odabira preparata.

U poslednje vreme pojavilo se mnogo različitih metoda aparatne kompjuterske dijagnostike organizma: po metodi R.Volla, po Nakatani, vegetativno-rezonantno testiranje, biorezonantna dijagnostika. Aparatno testiranje organizma sastoji se u definisanju elektroprovodljivosti kože u određenim biološki aktivnim tačkama, koje odgovaraju različitim organima u čovekovom organizmu.

Smatra se da izmene električne provodljivosti u tačkama, koje odgovaraju organu, svedoče o patologiji: upali, fibrozi, degeneraciji. U ovoj metodi je privlačno to što, bez iscrpljujućih pregleda i dugih hodanja po ordinacijama, možete dobiti informacije o radu organizma, abnormalnostima, povreda u njemu, a zatim se ciljno time baviti.

Postavlja se pitanje: u kolikoj meri je tačna informacija prilikom pregleda po metodi R.Volla? Odgovor zavisi od karakteristika samog aparata, i, kao i uvek, od nivoa specijaliste koji testira vaš organizam. Biološki aktivnu tačku je neophodno precizno odrediti, što ne polazi za rukom uvek, čak ni iskusnom istraživaču. Što se tiče uređaja, treba napomenuti da je otpor kože, naročito u biološki aktivnoj tački, veoma promenljiv faktor. Elektroprovodljivost zavisi od mnogobrojnih faktora: uzemljenja, vlažnosti kože i vazduha u prostoru, od sile pritiska elektroda, čak i od vremenskih uslova, godišnjeg doba, psihoemocionalnog stanja pacijenta i lekara! Uređaj, u toku kratkog vremenskog intervala, može pokazati i ozbiljnu patologiju, čak i apsolutno zdravih tkiva, jer se pokazatelji konstantno menjaju. Verodostojna veza između elektroprovodljivog dela kože i realnog stanja organa, do sada nije ustanovljena.

Lekar homeopata pregleda i leči pacijente kao u dobra stara vremena. Za klasičnog homeopatu, pregledi u skladu sa metodom po R.Vollu, biorezonantni testi, pa čak ni nozološka dijagnoza, nisu principijalni za dalje prepisivanje preparata. Homeopata posmatra čoveka ne kao zbir dijagnoza ili „abnormalnih tačaka na meridijanu“, već kao celokupni sistem, u kojem postoji greška, a ona se ispoljava u različitim tačkama, u različitim tkivima i organima. Najznačajniji homeopata današnjice – Tatjana Demjanovna Popova smatra, da čovek ima samo jednu bolest, a da ona jedino menja svoju teritoriju na koju vrši invaziju. Bolje ne može biti rečeno! Zbog toga homeopata leči čoveka u globalu, sa svim njegovim nedostacima „po svim tačkama i meridijanima“! Homeopata ne leči štitnu žlezdu, srce, želudac, glavu i dr.

Postoji i mit da je lečenje homeopatijom veoma iscrpljujući proces, i da ste u obavezi da se samo bavite sisanjem granula. Tako nešto zaista postoji, ali isključivo u akutnim situacijama, kada je neophodno uzimati lekove nekoliko puta na dan, da bi se dobio rezultat brzog poboljšanja situacije (na primer usled virusne ARI, bronhitisa, dijareje). Međutim, homeopatija se, kao i svaka nauka, razvija. Mogućnosti homeopatskih preparata su i velike, kada se lekovi uzimaju 2-3 puta nedeljno, jednom nedeljno ili čak jednom mesečno! Mislim da ovo ne predstavlja opterećenje!

LJ.V.Sazonova.

Ako sledimo kanone klasične homeopatije, kako nas uči A.Kent, onda poštovanje svih pravila mora biti rigorozno, to jest, ono podrazumeva dijete, režim napora i odmora, odsustvo primene svakih drugih lekovitih preparata, u periodu lečenja, osim homeopatskih.

Nažalost, u današnje vreme nije moguće poštovanje svih ovih pravila, i to ne samo zbog toga što ljudi konstantno uzimaju neke od sredstava za lečenje ili dijetetske suplemente, da bi se nosili sa ritmom života i sve učestalijim psihoemocionalnim opterećenjima.

Naravno, često se postavljaju pitanja o dijeti u toku homeopatskog lečenja, šta se sme, a šta ne sme konzumirati. O dijetetskim zabranama i preferencijama može se pročitati u delu - napomena za pacijente.

Glavno upozorenje je na kafi, čokoladi, dimljenim proizvodima, začinjenoj hrani, alkoholu i menti, s obzirom na to da ova sredstva neutralizuju dejstvo homeopatskih sredstava.

Prilikom pregleda, po pravilu, diskutujemo o ovom pitanju. I ukoliko je neophodno, određene proizvode isključujemo ili preporučujemo u ishrani, sve zavisi od konkretnog slučaja.

Ovo pitanje postavlja svaki pacijent. Verovatno se, u našem brzom veku, ovo pitanje pojavljuje kao odraz sveopšte žurbe, kada za sve nedostaje vreme, pa tako i za sopstveno zdravlje. Ali zapostavljati zdravlje, i ne slušati signale svoga tela nije moguće doveka.

Nastupi momenat kada organizam govori: dosta, ja više nisam u stanju da izdržim ovakav sulud ritam života, potrošio sam na tebe svu svoju snagu, a sada se ti pobrini za mene! I kreće da potvrđuje svoje reči – javljaju se simptomi.

Mnogi ljudi znaju da je, kada se pojave ovi prvi simptomi, kao da su se pojavile prve laste. Ali, nažalost, u jesen ove laste ne odlaze, već imaju tendenciju da se grupišu u jato, pretvarajući se u crni oblak. To jest simptomi se pogoršavaju sa protokom vremena i predstavljaju ozbiljan problem.

Mnogi moji pacijenti pitaju: da li homeopatija može pomoći za moju bolest? Da li ste imali slične slučajeve? I šta vi obično prepisujete u takvoj situaciji?

Obično, ja dajem potvrdan odgovor. Da, homeopatija će pomoći s obzirom da su se slični slučajevi sretali u mojoj praksi.

U homeopatiji će se naći sredstva za olakšanje i čak rešenje Vašeg problema. Potrebno je samo naći pravo sredstvo, koje Vam je potrebno, koje Vam odgovara po temperamentu, Vašim individualnim mentalnim i fizičkim karakteristikama, Vašem načinu reagovanja na faktor koji uzrokuje bolesti, kao i na životne situacije, i na kraju, faktor koji se odnosi na Vašu genetiku. Upravo zbog ovoga, pacijenti treba da dolaze na pregled kod lekara homeopate, da bi on mogao oceniti svakog pacijenta individualno, pri čemu je od značaja i boja očiju, kose, karakteristike kože, preferencije u vezi sa hranom i temperaturom i mnogo drugih faktora.

Zar su te male granule sposobne meni da pomognu, kada najnoviji hemijski medikamenti sa jakim delovanjem ne pomažu?

Kao odgovor na to ja kažem: delovanje homeopatije je uslovljeno samom prirodom. Za pripravu se koriste prirodni preparati, doze su jednake onima na koje je navikao naš organizam, i oni se pripremaju u sladu sa tim principom.

Ne znaju svi, koji dolaze na pregled kod lekara homeopate, šta je homeopatija. Mnogi pitaju: „Da li je to lečenje travama?“. Prinuđeni ste da odgovarate: ne, to nije fitoterapija koja predstavlja lečenje travama.

Homeopatija u svoj spektar ne uključuje jedino trave i biljke nego i minerale, soli, zmijske otrove, određene delove ili cele delove insekata, životinja, produkte njihove vitalne aktivnosti, pa čak i mikroorganizme. T.j. homeopatija u sebe uključuje lekove na osnovu žive i nežive prirode. Dobija se prilično obiman spisak preparata. Ali to nije jedina diferencijacija od fitoterapije.