To je čudno. Efekat vodene memorije je već dugo deo medicinske prakse: homeopatija je sada zvanično priznata metoda lečenja. Homeopate rastvaraju lek u tako zanemarljivim koncentracijama da bukvalno na kantu vode ide nekoliko molekula lekova. Ali fizičari odbacuju lekare: kažu, vaša homeopatija ne pomaže svima, a generalno je to sve placebo efekat… Efekat magnetizacije vode se takođe dugo koristi u praksi termotehničara (jako magnetizovana voda sprečava mogućnost stvaranja taloga u cevima), ali fizičari do danas tvrde da voda, teoretski, ne može biti namagnetisana. U poslednje vreme, ležeći kamen fizike se malo pomerio, a ispod njega je prilično nakapalo. Te najpamtljivije magnetizovane vode. U Rusiji je odbranjena prva doktorska disertacija o memoriji vode. O tom senzacionalnom događaju šira javnost (uključujući i naučnu) praktično ništa ne zna. Fizičari ne znaju, zato što je odbrana iz oblasti biologije, a biolozi jer se ne bave mnogo fizikom i, shodno tome, ne mogu je valjano oceniti. Popunjavam prazninu… Teoriju vode razvio je i odbranio o njoj disertaciju na Institutu medicinsko-bioloških nauka RAN Stanislav Zenjin, pod rukovodstvom – uzimam vazduh pre nego što izgovorim - Problemske laboratorije za naučno potkrepljenje tradicionalnih metoda dijagnoze i lečenja Federalnog naučnog kliničko-eksperimentalnog centra Minzdrava RF…Uh! Dalje je lakše – kandidat filozofskih, kandidat hemijskih, a sada i doktor bioloških nauka. Po obrazovanju – fizičar.Dobitna kombinacija. Zenjin tvrdi da mu je najteže govoriti o svojoj teoriji fizičarima: „Oni hemiju ne znaju“. U međuvremenu, danas se s pravom veruje da biseri otkrića leže u interdisciplinarnim oblastima, gde ili nema ko da ih pokupi, ili ostaju nezapažena od strane jednostrano kvalifikovanih stručnjaka.
Ali sada sam prisiljen, bez unutrašnje uzrujanosti, da pređem na Zenjinovu teorije vode. Na prvi pogled, ništa lakše: N2O – 2 atoma vodonika, 1 kiseonika. Ali u ovoj supstanci ima toliko trikova da ne znam kako da ih predstavmo u pristupačnom obliku. U redu, hajde da rizikujemo... Iako je molekul vode u celini elektroneutralan, bipolaran je, t.j. sa jedne strane je negativno naelektrisan, a sa druge pozitivno. To je opštepoznato.
Dipoli međusobno mogu da formiraju jedinjenja – jedan molekul vode sa negativno naelektrisanim polommože da privuče drugi molekul koji je pozitivno naelektrisan. Formira se tzv. vodonična veza, koja je u nauci takođe odavno poznata. Pozato je i da je vodonična veza molekula vode nestabilna, traje samo 10-16 sekundi. T.j. čak i ako molekuli vode sastavljaju određene strukture, i te strukture će biti uništene. Tako kaže nauka.
Tačnije, tako je smatrala, dok se nije pojavio Zenjin. Otkriće se uvek dešava tamo gde je onaj koji sumnja. Zenjin je izvršio proračune, koji su pokazali da kratkoročni asocijat od pet molekula vode, u kombinaciji sa još jednim istim kratkoročnim asocijatom, može formirati strukturu, čiji životni vek ne prelazi 10-16 sekundi, već dva reda duže - 10-14 sekundi (Za naročito precizne, objasniću da se stabilizacija nove strukture dešava usled "istovremenog zatvaranja svih terminalnih oksigenata asocijata u petočlani ciklusima"). Ne, slažem se da je 10-14 sekundi takođe nešto na šta bismo mogli da odmahnemo rukom. Ali, ako usložnjavanje molekularne strukture produžava njen životni vek, da li može da postoji takav molekularni asoocijat koji će biti stabilan? Dakle, teoretski proračuni pokazali su da može postojati takav „kristal“ vode, koji se sastoji od 912 molekula, čiji se životni vek meri u minutima ili čak satima. Zenjin je ovu formaciju nazvao „osnovnim strukturnim elementom vode“. Osnovni strukturni element liči na mali oštri kristal leda sa šest strana u obliku romba. U vodi je milijarda takvih kristalčića. Njihovo postojanje je već dokazano i potvrđeno raznim fizičko-hemijskim metodama. Teoretski kristalčići vode stvarno postoje! A na površini svake stranice kristalćića može biti postavljen proizvoljna skicaelektričnih «plusića» i «minusića». To su samodipolni molekuli vode, koji čine stranu kristala, izvire iz nje napolje, čas plusom, čas minusom.Dobija se binarni kod, kao kod računara.Sada zamislite destilovanu vodu najvišeg stepena prečišćenja - Super-Q: šestostruka destilacija, membranski filteri… Stranice kristalčića su u takoj vodi praktično elektroneutralne, u binarnom kodu na njima „ništa nije zabeleženo“. Ali, u vodu dospeva molekul neke hemijske supstance. U kontaktu sa „kristalčićem“ vode ona kao da utiskuje svoj elektromagnetni uzorak na njegovoj stranici. Zatim, ovaj „označeni“ kristalčić u kontaktu sa drugim, „čistim“ kristalčićem ponavlja radnju – predaje mu svoju sliku, ali samo u „negativu“: tamo gde je kod prvog kristalčića minus, na komplementarnoj stranici drugog kristala je plus. Da bi proces utiskivanja i prenosa „podataka“ tekao brže, potrebno je dobro protresti vodu, povećavajući tako sudaranje „kockica leda“. Čime se, zapravo, homeopate bave – svom snagom tresu epruvete na specijalnim mašinama. Voda nije samo supstanca u tečnom stanju, već služi i za prenos informacija. Zato je Zenjin vodu nazvao supstancom koja se nalazi u informaciono-faznom stanju. „Kristalna“ struktura vode objašnjava mnoga njena neobična svojstva za koje do danas nije pronađeno objašnjenje. Na primer, fenomen rastvorljivosti. U njoj se rastvara gotovo sve! A to je zato što se, smatra Zenjin,u vodi nalazi određena količina kristalčića sa odgovarajućim elektromagnetnim obrascem, koji radi kao ključ, lako izdvajajući rastvorenu supstancu…
Postoji objašnjenje i za uticaj magnetskog polja na vodu - ono samo uništava "ledene kockice". Ako se voda meša magnetnom mešalicom, njegova fizička svojstva drastično se menjaju. Analogno tome na vodu deluje i etil alkohol, koji uništava njenu informacionu strukturu. Tako da voda sa alkoholom već nije samo voda. To je glupa, pijana voda, koja je nestrukturisana. Za organizam je, inače, štetna. Tačno je da je malo supstanci u magnetnom polju koje deluju na vodu poput alkohola. Zato je skoro sve što se dešava između vode i supstanci koje se rastvaraju u njoj informaciona interakcija. A pošto 70% čovekovog organizma čini voda… Na svom institutu Zenjin se bavi proverom daljinskog uticaja na vodu isceljitelja i onih koji imaju ekstrasenzorne moći (obratite pažnju na naziv njegove laboratorije).
- Zar hipersenzitivci nisu stvarni? – nepoverljivo sam se smešio.
Kako se ispostavilo, svi ljudi mogu daljinski da utiču na vodu, - kaže Zenjin, – ali kod nekih je to slabije, dok je kod drugih nekoliko puta snažnije. Ogled se sprovodi ovako. Uzima se destilovana voda visoke čistoće i sipa u dve čaše. Jedna se daje ispitaniku na kojeg se vrši uticaj, a druga je kontrolni uzorak. Zatim se meri električna provodiljivost obe vode – «zaražene» i kontrolne. Običan čovek, koji se mentalno „bajao“ iznad vode, menja sasvim beznačajnonjenu električnu provodljivost.
- Ali, jednom je kod mene došao jedan narodni isceljitelj, koji je, po njegovim rečima, „prenosio na vodu ezoteričnu karmu bolesnika“. Dao sam mu čašu, a on je iznad nje napeto razmišljao. Dakle, u poređenju sa kontrolnim uzorkom destilat je u njegovoj čaši povećao električnu provodljivost nekoliko puta! Ekstrasenzualci kažu da mogu napraviti vodu „mrtvom“i „živom“. Po čemu se jedna razlikuje od druge? U jednoj je električna provodljivost veća u poređenju sa kontrolnim uzorkom, a u drugoj manja.
- Kako to utiče na žive organizme? Da bi se odgovorilo na takvo pitanje, treba da se urade biološke analize koje proveravaju uticaj „ozračene“ vode na mikroorganizme. Uzimaju se najprostiji jednoćelijski organizmi pod nazivom pirostomi i potapaju se u kontrolnu epruvetu na koju čovek nije imao uticaj, a zatim u „mrtvu“ vodu.
- Sećam se da se u očima naših biologa video pravi užas, kada su stavili svoje omiljene pirostome u „mrtvu“ vodu koju je jedan od naših ispitanika "omađijao". Obično u "mrtvoj" vodi, pirostomi prestanu aktivnoda se kreću, odumiru, kao da se stapaju sa vodom. A ovde ne samo da su umrli, već su i otpočeli liziranje, rastvaranje ćelijske membrane! «Zar zlo oko stvarno postoji?!» - viknula je moja biološkinja… Zaista, ako je moguće snagom volje preneti na vodu u čovekovom organizmu takva svojstva, da krenu da se rastvaraju ćelijske membrane, onda…
- Stoga, ovo sa vodom je jasno. Smislili ste kako objasniti promene u njenim fizičko-hemijskim svojstvima, koje ranije nisu objašnjene, ali kako hipersenzitivci utiču na vodu?!
- E ovde se već upuštamo u oblast nagađanja. Da voda može da beleži informacije, to znamo. 90% mozga sastavljeno je od vode, i to je poznato. Ali šta prenosi uticaj sa „vodenog kompjutera“ hipersenzitivaca na čašu koja se nalazi na stolu, to nam nije poznato. Intuitivno mi se čini da informaciona struktura vode na neki način ponavlja informacionu strukturu vakuma. Jer vakuum nije praznina, vakuum je elektromagnetna sredina. I ako je tačna pretpostavka da vakuum ima unutrašnju strukturu sličnu strukturi vode, onda uticaj mozga na uzorak može da se prenosi neposredno, nekom velikom, ali konačnom brzinom.
- Stop, stop… Ispada onda da je naš mozak za vakuum isto što i molekul hemijske supstance za destilovanu vodu. Ispostavlja se da vakuum stalno prikuplja informacije iz našeg mozga i čuva ih?
- Znam šta hoćete da pitate – ispada da je duša besmrtna? Činjenica da se informacije iz mozga ne gube, ne znači i besmrtnost ličnosti. Informacije se prosto čuvaju i to je to. Ali ta „mrtva“ informacija nije svesna sebe! Kao što knjiga i disketa nisu žive, iako sadrže informacije. Ali, ove su informacije posebne same po sebi.