Ne znaju svi, koji dolaze na pregled kod lekara homeopate, šta je homeopatija. Mnogi pitaju: „Da li je to lečenje travama?“. Prinuđeni ste da odgovarate: ne, to nije fitoterapija koja predstavlja lečenje travama.

Homeopatija u svoj spektar ne uključuje jedino trave i biljke nego i minerale, soli, zmijske otrove, određene delove ili cele delove insekata, životinja, produkte njihove vitalne aktivnosti, pa čak i mikroorganizme. T.j. homeopatija u sebe uključuje lekove na osnovu žive i nežive prirode. Dobija se prilično obiman spisak preparata. Ali to nije jedina diferencijacija od fitoterapije.

Osnovna razlika je u doziranju i načinu priprave homeopatskih sredstava. Doze u homeopatiji se upoređuju sa onima koje se koriste u našem organizmu prilikom prenosa nervnih impulsa, oni su uporedivi sa dozom biološki aktivnih supstanci i neurotransmitera koji upravljaju svim našim procesima u čoveku, počevši od neuromišićne transmisije (pokreti tela) do ostvarivanja misaonih procesa u mozgu. Za ostvarenje navedenog potrebna je aktivna supstanca poretka 10-6, 10-12 stepeni. Ovakve se doze upotrebljavaju i u homeopatiji.

Kako se uspeva dobiti takva aktivnost homeopatskih lekova? Upravo se u ovome krije treća razlika distinkcija homeopatije od fitoterapije:

U homeopatiji se ne koriste samo ultra-male doze medicinskih sirovina, već i poseban način pripreme, uključujući uzastopno razblaženje početne supstance uz istovremno mućkanje, što ih obogaćuje izuzetnom snagom. Ovo je tzv. proces dinamizacije ili potenciranja, koji je otkrio osnivač homeopatije - S. Haneman. Stoga homeopatija, iako je srodnik fitoterpaije, ipak ima višu hijerarhiju, jer koristi mikrodoze matičnih tinktura i supstanci.