U poslednje vreme pojavilo se mnogo različitih metoda aparatne kompjuterske dijagnostike organizma: po metodi R.Volla, po Nakatani, vegetativno-rezonantno testiranje, biorezonantna dijagnostika. Aparatno testiranje organizma sastoji se u definisanju elektroprovodljivosti kože u određenim biološki aktivnim tačkama, koje odgovaraju različitim organima u čovekovom organizmu.

Smatra se da izmene električne provodljivosti u tačkama, koje odgovaraju organu, svedoče o patologiji: upali, fibrozi, degeneraciji. U ovoj metodi je privlačno to što, bez iscrpljujućih pregleda i dugih hodanja po ordinacijama, možete dobiti informacije o radu organizma, abnormalnostima, povreda u njemu, a zatim se ciljno time baviti.

Postavlja se pitanje: u kolikoj meri je tačna informacija prilikom pregleda po metodi R.Volla? Odgovor zavisi od karakteristika samog aparata, i, kao i uvek, od nivoa specijaliste koji testira vaš organizam. Biološki aktivnu tačku je neophodno precizno odrediti, što ne polazi za rukom uvek, čak ni iskusnom istraživaču. Što se tiče uređaja, treba napomenuti da je otpor kože, naročito u biološki aktivnoj tački, veoma promenljiv faktor. Elektroprovodljivost zavisi od mnogobrojnih faktora: uzemljenja, vlažnosti kože i vazduha u prostoru, od sile pritiska elektroda, čak i od vremenskih uslova, godišnjeg doba, psihoemocionalnog stanja pacijenta i lekara! Uređaj, u toku kratkog vremenskog intervala, može pokazati i ozbiljnu patologiju, čak i apsolutno zdravih tkiva, jer se pokazatelji konstantno menjaju. Verodostojna veza između elektroprovodljivog dela kože i realnog stanja organa, do sada nije ustanovljena.

U skladu sa gore navedenim razlozima, tumačenje rezultata dijagnostike može biti izobličeno, a prepisana sredstva mogu ne odgovarati realnom stanju. A pored toga, često se dešava da se prepisuje ne ono što je neophodno, nego što donosi profit: raznorazni dijetetski suplementi, drenaže, anthelmintici, sredstva koja vraćaju snagu.

Biorezonantna dijagnostika je zasnovana na opredeljenju eletroprovodljivosti akupunkturnih tačaka na čovekovom telu. Poznato je da se akupunktura (uticaj iglica na biološke tačke) koristi u refleksoterapiji radi lečenja bolesnih sindroma i neuroloških stanja. Data terapija potiče iz drevne Kine, i ima dobre medicinske rezultate. S druge strane imamo očitavanje električnih pokazatelja sa akupunkturnih tačaka. U kolikoj meri se može verovati ovim pokazateljima, ukoliko su greške i faktori koji utiču na dijagnostiku još izraženiji nego prilikom dijagnostike na aparaturi R.Volla? Ovo pitanje će rešiti svako za sebe.

Posle dijagnostike, pacijentima se često prepisuju homeopatski lekovi koji se pripremaju pomoću tih istih uređaja. Zbog toga se dijagnostika po R.Vollu , vegetativno-rezonantnim načinom, upoređuje sa homeopatijom. Ali to su potpuno različite metode, i po načinu dijagnostike, i po načinu proizvodnje lekovitih preparata. Pomoću uređaja prave se štampane kopije homeopatskih sredstava i zapisuju na šećerna zrnca. Ovi preparati nisu homeopatski u pravom smislu. Klasični homeopatski preparati proizvode se u apotekama od matične tinkture, metodom uzastopnih razblaženja. I oni funkcionišu na drugi način.

 

 Na koji način lekar homeopata vrši dijagnostiku?

 Lekar homeopata pregleda i leči pacijente kao u dobra stara vremena. Za klasičnog homeopatu, pregledi u skladu sa metodom po R.Vollu, biorezonantni testi, pa čak ni nozološka dijagnoza, nisu principijalni za dalje prepisivanje preparata. Homeopata posmatra čoveka ne kao zbir dijagnoza ili „abnormalnih tačaka na meridijanu“, već kao celokupni sistem, u kojem postoji greška, a ona se ispoljava u različitim tačkama, u različitim tkivima i organima. Najznačajniji homeopata današnjice – Tatjana Demjanovna Popova smatra, da čovek ima samo jednu bolest, a da ona jedino menja svoju teritoriju na koju vrši invaziju. Bolje ne može biti rečeno! Zbog toga homeopata leči čoveka u globalu, sa svim njegovim nedostacima „po svim tačkama i meridijanima“! Homeopata ne leči štitnu žlezdu, srce, želudac, glavu i dr. On leči ceo organizam, u kojem postoje povrede štitne žlezde, srca, pluća i t.d. Kompjuterska dijagnostika mu neće pomoći da opredeli odgovarajuće sredstvo, koje odgovara čoveku sa svim njegovim problemima. Homeopata u Vama vidi ličnost, sa svojim osobenostima i umećima, u šta se ubraja i „umeće bolovanja“ određenim, samo Vama svojstvenim boljkama, što se na medicinskom jeziku kaže – nasledna predispozicija. Lekar homeopata želi da čuje na šta se žalite, slikovito opisano, sopstvenim rečima, a ne dijagnoze. Lekar će postaviti gomilu pitanja, za koje se čini da nemaju veze sa Vašim problemom. Ali odabrano lečenje će biti prepisano samo za Vas, i popraviće zdravstveno stanje i kvalitet Vašeg života.

Oni, koji redovno i tačno izvršavaju upute lekara, dobijaju dobre rezultate. U Sankt Peterburgu su od davnina poznate homeopatske tradicije, i svaki treći građanin je iskusio na sebi, ili zna preko rođaka, o uspehu lečenja i ozdravljenja pomoću homeopatije. Da bi se sprovela analiza, stvorila predstava o tome šta se čoveku dešava, da bi se dobili pravilni uputi, potrebna su fundamentalna medicinska i homeopatska znanja  i kliničko mišljenje. Ovakva funkcija je svojstvena jedino čovekovom mozgu, koji predstavlja neprevaziđen „računar“. Zbog toga, ne uzimajući u obzir sve pokušaje modernizacije homeopatije, moje mišljenje je da će, istinske homeopate, profesionalci svog zanata, sa čovekom uvek postupati maksimalno individualno, sa visokim stepenom sličnosti!

Da li je lečenje homeopatijom iscrpljujući proces?

Postoji i mit da je lečenje homeopatijom veoma iscrpljujući proces, i da ste u obavezi da se samo bavite sisanjem granula. Tako nešto zaista postoji, ali isključivo u akutnim situacijama, kada je neophodno uzimati lekove nekoliko puta na dan, da bi se dobio rezultat brzog poboljšanja situacije (na primer usled virusne ARI, bronhitisa, dijareje). Međutim, homeopatija se, kao i svaka nauka, razvija. Mogućnosti homeopatskih preparata su i velike, kada se lekovi uzimaju 2-3 puta nedeljno, jednom nedeljno ili čak jednom mesečno! Mislim da ovo ne predstavlja opterećenje!

LJ.V.Sazonova.