„Još pre dvadeset godina, predviđeno je da će rast masovne imunizacije dovesti do velikog porasta hroničnih bolesti povezanih sa radom imunog sistema“, podseća Klasen. „Od 1999. godine, svaki stanovnik SAD je tokom detinjstva počeo da prima oko 80 dodatnih vakcina. Odmah nakon toga zabeležen je ogroman, višestruki porast oboljevanja od autizma, dijabetesa tipa 1 i tipa 2, astme, mnogim autoimunih bolesti, metaboličkog sindroma, bezalkoholne steatoze jetre, gojaznosti i alergije na hranu“.

Brojni bezuspešni pokušaji da se pronađu alternativna objašnjenja za takvu dinamiku samo potvrđuju da je razlog za sve indukovano imunološko preopterećenje. Na primer, gojaznost kod dece u SAD ostaje na konzistentno visokom nivou, iako se poslednjih godina aktivno uvode časovi fizičkog vaspitanja i povećava posvećenost zdravoj ishrani.

Uzročno-posledična veza između vakcinacije i epidemija autoimunih i drugih bolesti potvrđena je u brojnim naučnim publikacijama. Među glavnim problemima ovde treba pomenuti „bezrazložnost“ vakcina. Doze se izračunavaju isključivo po jednom indikatoru, a to je starost deteta. Komercijalni uspeh vakcine je moguć samo pod uslovom da izaziva zaštitni imunološku reakciju u ne manje od 90% onih koji su vakcinisani. Da bi se garantovao takav procenat, prilikom izračunavanja doziranja, kao početna tačka uzima se organizam sa najslabijim imunitetom. Ova praksa vodi ka činjenici da se imuni sistem većine dece podvrgava prekomernoj stimulaciji. Ponovljena prekomerna stimulacija imunog sistema dovodi do razvoja zapaljenskih procesa i, kao rezultat toga, do alergija i autoimunih bolesti, i izazivaju dalje intenziviranje zapaljensog procesa. Krug se zatvara.

„Upala izaziva povećano lučenjecitokina, koji mogu izazvati autoimune bolesti i kortizola, izazivajući jedan od najopasnijih cikličnih procesa u organizmu“, piše Klasen. „Ako telo deteta kao reakciju na upale izluči veliku količinu kortizola, postoji tendencija da se razvije reakcija slična Kušingovom sindromu, koji uključuje gojaznost, dijabetes tipa 2 sa otpornošću na insulin, hipertenziju i dislipidimiju ili metabolički sindrom“.

Odnos između vakcinacije i razvoja dijabetesa tipa 1 je još odavno utvrđen. Podaci iz kliničkih ispitivanja hemofilne vakcine i epidemiološke slike doprinose stavu da ova vakcina igra ulogu uzročnog agenta u začetku dijabetesa tipa 1.

Indirektnim dokazom veze između vakcinacije i pojave dijabetesa tipa 2, gojaznosti i metaboličkog sindroma mogu se smatrati podaci koji su nedavno dobijeni u Japanu. Ukidanjem obaveznih vakcinacija dece školskog uzrasta sa be-se-že vakcinom praćeno je smanjenje oboljevanja dijabetesom tipa 2 u ovoj grupi.

Odnos između vakcinacije, epidemije dijabetesa i gojaznosti

Američki podaci za poslednjih nekoliko godina pokazuju da se zaustavila epidemija gojaznosti kod dece i adolescenata starosti od 12 do 19 godina. Međutim, zajedno sa stabilizacijom broja slučajeva kod kojih se javlja gojaznost, nivo predijabetesa i dijabetesa povećao se u istom periodu sa 9% na 23%. Prema alternativnoj hipotezi, razvoj dijabetesa je posledica prekomerne težine. Ali u ovom slučaju bilo bi opravdano očekivati smanjenje oboljevanja dijabetesom usled zaustavljanja povećanja broja gojazne dece.To se ne dešava, što znači da je indirektno potvrđena teorija imunološki indukovane prirode problema. Drugim rečima, potvrđeno je da je epidemija gojaznosti izazvana fiziološkom reakcijom na imuno stimulaciju i reakcionu sekreciju kortizola. Do trenutka kada je broj propisanih tipova vakcina dostigao vrhunac i zaustavio se, negativni ciklični hormonski procesi stabilizovali su se na dostignutom nivou, a kao rezultat toga se povećala gojaznost. U ovom slučaju nije postignut nivo negativne reakcije sa stanovišta epidemije dijabetesa, što pokazuju statistički podaci o rastu ove kategorije bolesti.

U poslednje vremezabeležen je porast istovremene dijagnoze dijabetesa oba tipa kod dece i adolescenata. Ova bolest dobila je naziv„dupli dijabetes“ ili „dijabetes 1.5“, a nikada ranije nije bila viđena. Hipoteza imunološkog preopterećenja takođe može objasniti ovu pojavu. U uslovima umerene vakcinacije i imunološke stimulacije, dijabetes tipa 1 može da se razvije u pozadini niskog, a dijabetes tipa 2 može da se razvije u pozadini povećanog lučenja kortizola, što predstavlja reakciju na upale.Povećanje broja vakcina dovodi do povećanja zapaljenskih procesa, a dijabetes se razvija kod pojedinaca sa normalnim nivoom lučenja kortizola. U ovom slučaju, količina proizvedenog kortizola nije dovoljno velika da spreči raspadanje ostrva Langeransa (ćelije koje proizvode hormone) i razvoj dijabetesa tipa 1, a istovremeno dovoljno da izazovu otpornost na insulin i simptome dijabetesa tipa 2.

Epidemija bezalkoholne steatoze

Bezalkoholna steatoza jetre je relativno nova bolest, opisana po prvi put 1980. godine i predstavlja vrstu gojaznosti jetre. U 3% slučajeva otkrivena je na obdukciji dece koja su umrla iz različitih razloga od 1993. do 2003. godine. Prema istim podacima, procenat ove patologije za decu sa gojaznošću iznosio je 38%, a 5% za decu sa normalnom težinom.Kasnije naučne studije upoređuju enzime jetre u krvi, kao npr. alanin aminotransaminaze, u periodima 1988-1994 i 2007–2010. Kod dece i adolescenata starosti 12-19 godina, u naznačenim vremenskim intervalima, slučajevi otkrivanja povišenih ALT vrednosti su porasli sa 3,9% na 10,7%.Iako specijalizovane epidemiološke studije za identifikaciju odnosa između vakcinacije i bezalkoholne steatoze jetre nisu sprovedene, ovaj rast se uklapa u okvir hipoteze imunološkog preopterećenja, pokazujući prisustvo više indikatora, od kojih se najvažnijim može smatrati prvenstveno dijabetes, izazvanim vakcinama, a kao drugo, povećano lučenje citokina kao reakcija na autoimuno zapaljenje izazvano vakcinom.

Paralelne epidemije

Teorija imunološkog preopterećenja je sposobna da objasni i porast epidemije autoimunih oboljenja. Opštepriznata je činjenica, da autoimune i upalne bolesti imaju sličnu patofiziologiju. Zbog toga nije iznenađujuće da rast zapaljenja, koje lekari beleže, paralelna sa rastom slučajeva dijabetesa 1. tipa.

Epidemiološka istraživanja demonstriraju očiglednu vezu dijabetesa prvog tipa i autoimunih bolesti iz grupe autoimunog poliendokrinog sindroma 2. tipa. U ovu grupu spadaju šećerni dijabetes (sreće se kod 52% obolelih), autoimuni tireoiditis (kod 69%). Kod 100% obolelih dijagnostikuje se Adisonova bolest. Isti odnos se može pratiti i kod sistemskih bolesti, uglavnom kod reumatskih oboljenja. Kompleksna slika epidemija može da se dopuni nizom drugih oboljenja, koji se dešavaju paralelno sa autoimunim zapaljenjima, dijabetesom i drugim stanjima, gde je veza sa vakcinacijom, za poklonike teorije imunološkog preopterećenja – neosporna.

U zaključku članka doktor Klasen obraća pažnju na slaba mesta u testoranju vakcina, koje se sprovodi bez nužne kontrole i ne uzima u obzir podatke o odnosu vakcinacije sa rastom epidemije autoimunih bolesti, dijabetesa, preddijabetesa i gojaznosti. Uzročno-posledična veza je, za njega, u ovom slučaju očigledna, kao što je očigledna i stabilnost teorije imunološkog preopterećenja. On nastavlja insistirati na tome čak ne osvrćuči se na to da je još 2006. godine Globalni konsultativni komitet o bezbednosti vakcina Svetske zdravstvene organizacije došao do nedvosmislenog mišljenja o nedokazanosti teorije imunološkog preopterećenja.

O tome kakve posledice može imati nepromišljeno vakcinisanje dece, časopis «Domaće dete» je pisao nekoliko puta. Doktor Klasen poziva, ne iščekujući vreme kada će potpuna i sveobuhvatna ispitivanja vakcina postati opštepriznata norma, pokazati opreznost i preduzeti iste mere koje su bili preduzete u sličnim situacijama: «Zaključci koji se tiču toksičnosti mnogobrojnih sipstanci, uključujući cigarete i azbest, bili su izvedeni brzo i bez svakojakih ispitivanja», već jedino na osnovu zbira podataka. Koje god strane da se drži učesnik diskusije, sa jednim treba svi da se slože: o pitanjima zdravlja nema beznačajnih tema, a primena nepotpuno pručenih praksi u brizi o zdravlju može biti veoma opasno.

Sergej Tolstihin za «Domaće dete»

Izvor infomracija: časopis «Domaće dete»