Putovanje brzim kolima (u to vreme još nije bilo železnice) je bilo dugo i dosadno. Hajne je ogladneo i nije mogao da se suzdrži od iskušenja da ne odmota jedan kraj metalne folije i odseče komadić sočnog mesa. Kobasica mu se tako svidela da je odlučio da odseče još jedno parče. Posle drugog parčeta usledilo je treće, a zatim još, i u to vreme kada je stigao u Pariz, ostalo je samo malo od prvobitne kobasice. Bilo mu je neprijatno, jer mu se činilo kao da je zloupotrebio poverenje; i kako da se izvini dr Rotu za uništavanje poklona dr Noaka, koji mu je naredio da ga preda njegovom prijatelju. – Ali Hajne je bio snalažljiv čovek, i sledećom zgodnom prilikom se isščupao iz dileme u koju je dospeo zahvaljujući svom nekontrolisanom apetitu. Odsekao je od veoma tanko parčence preostalog okrajka kobasice i umotao ga u papir na kome je napisao sledeće:
„Poštovani, dr Rot! Naš prijatelj dr Noak naredio mi je da Vam predam lionsku kobasicu uz najniži poklon. Nažalost, glad za vreme dugog putovanja u Pariz, dovela me u iskušenje da pojedem svu kobasicu, osim ovog umotanog u papir komadića, koji Vam i šaljem. S obzirom na to da Vas homeopatija uči da je izuzetno mala doza delotvornija od velike, onda Vam se ne moram izvinjavati zbog toga što šaljem tako minijaturnu porciju, koju ćete Vi, nesumnjivo, ceniti mnogo više, nego grubi sadržaj cele kobasice“.
Bolestan čovek u potrazi za doktorom
- Gering
Putujući po Nemačkoj, jednom sam došao u selo, čiji me je vlasnik pozvao da prenoćim u njegovoj kući umesto da odsednem u hotelu. Bio je to bogat starac, pravi osobenjak, uvek bolestan, koji nije oskudevao ni u dosadi, a ni u dobrom vinu. Saznavši da sam mlad lekar, koji započinje svoja putovanja, rekao mi je da bi radije da mu je sin dželat, nego doktor. Kada sam se ja zbog toga iznenadio, pružio mi je veliku knjigu, govoreći da već dvadeset godina boluje fizički, ali ne i dušom, te da su se dva poznata lekara, sa kojima se tada savetovao, posvađala zbog njegove bolesti i da se zbog toga nije lečio ni kod jednog od njih, ali taj slučaj je zapisao u svojoj knjizi. Zatim, smatrajući da ga bolest nije slabila, krenuo je na put, odlučivši da će dozvoliti da ga leče samo tri lekara, koja će se u potpunosti i bez ikakvih kolebanja međusobno usaglasiti u vezi sa njegovom bolešću.
S tim ciljem se prvobitno savetovao sa manje ili više poznatim lekarima, a zatim i sa onim ostalima, čija imena i nisu bila tako poznata; uprkos svim patnjama, nije promenio svoju prvu odluku, te je zapisivao u posebnoj knjizi tačan izveštaj sa svake konsultacije; ali nikako mu nije uspevalo da nađe tri lekara, koji bi se usaglasili u vezi sa njegovom bolešću.Shodno tome, ne poštujući savete bilo koga od njih, ostaje još uvek bolesna osoba, ali među živima. Nije teško pretpostaviti da ga je ta knjiga koštala znatne sume novca.
Ova knjiga izgledala je kao računska knjiga velikog formata vođena u kolonama. U prvoj koloni bila su imena lekara, čiji je broj dostigao 477; u drugom, nazivi bolesti, sa objašnjenjima njenog karaktera, bilo ih je 313, koji su se u velikoj meri razlikovali među sobom; u trećoj koloni zapisane su predloženi preparati, ukupno 832 recepta, koji se sastoje od 1097 preparata. Na dnu svake stranice nalazio se ukupan broj.
Uzeo je pero i mirno mi rekao: „Hoćete li mi i Vi nešto prepisati?“ Nemajući posebnu želju da to uradim, pitao sam samo da li je i Haneman na njegovoj listi. Uz osmeh je pogledao na br. 301, gde je naznačen naziv bolesti X, preparat X. „Taj je bio najpametniji od svih, - uzviknuo je, - zato što je rekao da se naziv bolesti ne tičenjega, a naziv preparata ne tiče mene i da je glavna stvar – izlečenje“. „Ali zašto mu, - pitao sam, -niste dozvolili da Vas leči?“ – „Zato što je, - odgovorio je on, - Haneman bio samo jedan, a meni su potrebna tri ista mišljenja“.
Pitao sam ga da li bi pristao da da za ispitivanjeoko 100 franaka, i dodao da bih mu u tom slučaju imenovao ne trojicu, već trideset tri lekara, koji žive u okolini i u međusobno udaljenim zemljama i delovima sveta, a koji će biti istog mišljenja. Posumnjao je, ali je u isto vreme odlučio da se to ispitivanjeobavi. Onda smo zajedno sastavili kompletan opis njegove bolesti, a kada su sve kopije bile gotove, poslali smo ih trideset trojici lekara homeopata. U svako pismo je stavio luidor, tražeći od lekara da navedu preparate koji mogu da izleče, ili bar olakšaju bolest.
Nedavno sam od njega dobio bure Rajnskog vina iz 1822. godine. „Šaljem Vam vino iz 1822 godine, - pisao je, - zato što su dvadeset i dva lekara imala isto mišljenje vezano za moju bolest. To mi pokazuje da u svetu još uvek postoji neka istina. Nabavio sam različite knjige o ovoj temi da bi se upoznao sa problemom, ali od 200 lekova dvadeset i dva lekara su izabrali jedan isti; više od toga se i nije moglo očekivati. Leči me lekar, koji živi najbliže meni, a ja Vam šaljem vino da ne bih došao u situaciju da popijem malo više od radosti što mi se zdravstveno stanjeiz dana u dan popravlja.
Varalica ili glupak
- Gering
Homeopatiju je, kako je poznato, počeo da praktikuje dr Kvin (Quin) u Engleskoj 1828. godine. Doktor Kvin je imao sve kvalitete da postane pionir novog sistema. Nadaren visokim intelektualnim sposobnostima, govori tri ili četiri najnovija jezika, pošto je jedan od najboljih pripovedača svog vremena, bio je je u potpunosti sposoban da blista u najboljem društvu u kome je bio željno prihvaćen kao lekar princa Leopolda, budućeg belgijskog kralja. Ubrzo nakon što je započeo svoju praksu u Londonu, bio je pozvan na večeru sa jednim aristokratom. Pošto se zadržao zbog profesionalnih obaveza, stigao je kasno i neprimetno zauzeo svoje mesto za stolom. Bilo mu je veoma zabavno kada je primetio da su njegovi susedi sa obe strane, koji ga nisu lično poznavali, bili zauzeti živahnim razgovorom o njemu. „Da li ste čuli, - govori je jedan, - za ovaj novoizmišljeni metod lečenja, koji je uveo dr Kvin? Kažu da se sastoji u tome da se daju lekovi koji izazivaju kod zdravih ljudi bolesti slične onima koje treba lečiti, ali u tako malim dozama da je čak smešno“. – „Taj čovek mora da je glupak! – uzviknuo je je prvi. „Izvinite, milostiva gospodo, što vas prekidam, - rekao je dr Kvin, ali čini mi se da pravda zahteva da vas upozorim da sam ja dr Kvin“. Susedi su krenuli zamuckujući da se izvinjavaju zbog svoje grubosti, ali dr Kvin ih je umirio rekavši: „Nema nikakve uvrede, gospodo, i da bih vam pokazao da nemam ništa protiv vas, bio bih srećan kada bih popio čašu vina sa Vama, gospodine, u ulozi glupaka, a sa Vama u ulozi varalice“. Oba suseda su se smirila, videvši da se dr Kvin tako dobrodušno poneo prema tom događaju,pa čak i pre kraja večere, šarm dr Kvinovih priča već je potpuno razbio njihove predrasude i inspirisao ih takvim poštovanjem da su postali njegovi prijatelji, a kasnije i njegovi pacijenti.
Časopis „Lekar homeopata“ №12 1891. godine;
Citat iz „Ukrajinskog homeopatskog časopisa“.