Legenda
Tajna vračanja elektro-homeopatskim preparatima u celosti pripada monasima, čiji se manastir nalazi u blizini Bolonje, a koji su od najranijih vremena, još 20-ih godina prošlog veka, lečili sopstvenim preparatima, isprva besplatno, a onda, kada su potražnja i sredstva postali veći, počeli da uzimaju novac; Vlada je skrenula pažnju na ovo i zabranila monasima da se bavi „trgovinom“. Papa je odredio tu zabranu, vodeći se ubeđenjem da monah ne može biti trgovac.
U to vreme se vratio u svoju domovinu, u Bolonju, u svoj porušeni zamak, posve prevareni grof Matej, koji je zbog svojih finansijskih poteškoća dospeo u stanje da želi da postane monah, nemajući nikakvih sredstava za život.
Monasi su iskoristili Matejev položaj i odgovarali ga od monaštva. Predložili mu da im da im da firmu pod svojim imenom za trgovinu, azauzvrat ponudiliobnovu njegovog finansijskog balansa. Prosjak Matej brzo se složio sa tim, ugovorio svoj procenat od prodaje, dobio određenu sumu novca à conto, kojom je obnovio svoj porušeni zamak i početkom četrdesetih godina otvorio svoje preduzeće, napravio bolnicu, naučio je medicinu toliko koliko je dovoljno da mu ne bude neprijatno tokom postavljanja dijagnoze i nazvao svoje lečenje električnom homeopatijom.
Proučivši pravljenje preparata, ovaj grof, budući da nije bio u stanju da sam izađe na kraj sa sve obimnijim porudžbinama, ne zadovoljavajući se procentnim sadržajem od monaha, pozvao je hemičara Sotera da mu bude farmaceut. Soter je, po ugovoru, bio njegov laborant 20 godina. Matejeva slava je rasla, a njegovi preparati grabili. Videvši takav uspeh, Matej se odvojio od monaha i nagradio ih procentom.
«Lekar homeopata» 1892.
Govor Dr V. Ditmana
Čitano na zasedanju sankt-peterburškog Društva lekara-homeopata
U svim oblastima života civilizovanih naroda našeg vremena, primećuje se neka vrsta grozničavog delanja, koje ima za cilj da reprodukuje novitete. Ono što je juče izmišljeno, danas već nije novo, a sutra je potpuno zastarelo.
Međutim, ako se više udubimo u te „novitete“ koji se bez prekida pojavljuju, nije teško shvatiti da osim spoljašnje forme i površinskih ukrasa, većim delom je sve to i ranije bilo poznato.
Istinski nova otrkića su onoliko retka, koliko i istinski veliki ljudi.
Nijedna oblast čovekovog znanja ne podleže takvoj poplavi novopečenih kratkotrajnih tzv. otkrića, kao nesrećna medicina. Ako se pažljivo udubimo u istoriju razvoja ove najvažnije nauke za čoveka, poslednjih decenija primetna je neverovatna neprekidnost i grozničava žurba u otkrivanju novih preparata. U gomili lekara stare škole, naših protivnika, vidimo kako jedan novitet vuče drugi. Čim neki lekar isproba neki novi preparat sa velikim uspehom, u jednom ili više oblika neke bolesti, proširiće to po svim medicinskim časopisima. Ipak, vrlo malo njih je imalo vremena da proveri ovo „otkriće“, jer je već drugi lekar pronašaodrugi najbolji preparat za istu tu bolest. I tome nema kraja.
Mladi lekar alopata, koji tek stupa u praksu u današnje vreme, nalazi se u veoma teškom položaju ako sledi samo periodičnu medicinsku literaturu, zato što se terapija stare škole sve više usložnjava i iz tog lavirinta nema izlaza bez Arijadnine niti. Međutim, takva nit, tj. osnovni terapeutski princip u alopatiji, nažalost, ne postoji.
Druga stvar. Zahvaljujući genijalnom Hanemanovom otkriću, homeopatska terapija ima čvrstu i naprednu osnovu. Ta osnova je testiranje lekova na zdravom organizmu. Homeopatija ne priznaje nijedan lek, osim onih koji su isprobani na određenoj vrsti bolesti. Ako se toj preporuci ex ili in morbis ne doda patogeno ispitivanje leka, onda on nikada ne može biti u istom rangu sa onim lekovima koji su u potpunosti ispitani i čije je dejstvo na zdrav organizam u potpunosti poznato.
Istina, težak je put postepenog širenja našeg znanja, ali je ispravan.
U novije vreme, kako svuda, tako i kod nas, pojavila se neutoliva i postepeno rastuća želja za novitetima, Konkretno, naše američki kolege u ovom pogledu pokazuju najveću inovativnost. Ogroman broj novih lekova, većim delom loše ili površno ispitanih, a delom uopšte neispitanih u smislu njihovog dejstva na zdrav organizam, preporučuje se za veliki broj bolesti, a sve se to prikriva pod imenom homeopatije.
Naša farmakologija je i bez toga toliko složena i teška, da izgleda da pola veka ne bi bilo dovoljno da se dovede, u sistematičniji red, ogroman nagomilani materijal. Umesto toga, veliki broj neosporno talentovanih i obrazovanih lekara homeopata gubi dragoceno vreme u skupljanju nezrelih i, ni za šta upotrebljivih, farmakoloških i terapeutskih noviteta, zaboravljajući pritom da je 50 dobro ispitanih preparata mnogo dragocenije od 500 loše ili uopšte neispitanih.
Ako ovi lekari, koji jure novitete, još više otežavaju i usložnjavaju pitanje homeopatije, umesto da ga promovišu, druge homeopate ili pseudo-homeopate previše pojednostavljuju zadatak homeopatske terapije.
Dakle, u Bolonji se pojavio medicinski laik, neki grof Matej, koji je sebe nazivao homeopatom.
Taj ljubitelj medicine izumio je sedam lekovitih supstanci za unutrašnju upotrebu, koje je samostalno pripremao u obliku homeopatskih zrna, i tri preparata u tečnom stanju za spoljašnju upotrebu. Ovim je preparatima lečio ne samo izlečive, već čak i neizlečive bolesti.
Grof Matej je sve te lekove pripremao od biljaka na način koji, kao i nazive upotrebljenih biljaka, drži u tajnosti. Samo se udostojio da kaže da je uspeo da otkrije u biljkama neke do tada nepoznate električne sile i da upravo ta električna svojstva igraju glavnu ulogu u procesu pripremanja njegovih tajnih lekova.
Nazivi koje je grof Matej davao svojim lekovima, predviđenim za unutrašnju upotrebu, su veoma zvučni:
- Antiscrofoloso ili Scrofoloso.
- Anticanceroso ili Canceroso.
- Antiangiotico ili Uscularita.
- Antivenereo ili Venereo.
- Antifebrilo ili Febrifugo.
- Vermifugo.
- Pettorale.
Ovim preparatima se dodaju još tri leka u tečnom stanju, namenjena isključivo za spoljašnju upotrebu u vidu obloga. Kako za svoje lekove za unutrašnju, tako i za ove za spoljašnju upotrebu, grof Matej prećutkuje načine i poreklo njihovog dobijanja. Sve što kaže je da se takođe dobijaju uz pomoć biljaka i imaju električna svojstva; zbog toga ih on naziva prosto elektricitet. Da bi se te tri vrste naelektrisanih tečnosti, koje su tokom pripreme sve iste bezbojne i bezukusne, mogle razlikovati, on ih je obojio i dobio:
- Crveni elektricitet.
- Žuti elektricitet.
- Beli elektricitet.
Prema rečima ozloglašenog grofa, crveni elektricitet uzbuđuje nerve i krvotok i zbog toga se upotrebljava u svim slučajevima opuštanjai opadanja vitalne aktivnosti organizma. Žuti elektricitet otupljuje vitalnu aktivnost i zbog toga se s najvećim uspehom upotrebljava u svim slučajevima uzbuđenja i razdraženosti organizma. Beli elektricitet, najzad, ima dobro dejstvo (grof ne govori zašto i kako) u svim slučajevima bez izuzetka. To je blagodatno sredstvo za sve bez izuzetka.
Naravno, grof Matej, kao što se i moglo očekivati, stvorio je nešto poput nove teorije uopšteno svih bolesti. Po njegovom mišljenju, sve bolesti bez izuzetka nastaju oštećenjem krvi limfe. Ta teorija, međutim, kako je već poznato svim lekarima, veoma stara, odavno zastarela i zbog svoje krajnje jednostranosti, proglašena krajnje besmislenom. Grof Matej je pri izradi osnove celog svog učenja imao u vidu s jedne strane Hanemanovu „psoru“, a s druge strane humoralnu patologiju lekara 17. veka. I jedno i drugo je samo polovično shvatio i zbog toga nas umesto novog pogleda na misteriozni početak bolesti, časti beznačajnim uobičajenim stvarima.
Broj bolesti izlečenih svakim od gorepomenutih sedam preparata je zaista neverovatan.
Navešću kao primer samo mali deo bolesti koje grof Matej leči svojim Anti-scrofoloso na najbrži i najbolji način:
- Ludilo.
- Apopleksija.
- Sve vrste rana i čireva.
- Kolera.
- Prehlada.
- Sve vrste trovanja.
- Zubobolja.
- Zapaljenje mozga.
- Grčevi u listovima.
- Katarakta.
- Kardialgija.
- Kamena bolest.
- Morska bolest.
- Hernia incarcerata.
- Pijanstvo.
- Porodiljska groznica.
- Akne na licu.
- Karijes.
- Masturbacija.
- Tuberkuloza pluća.
- Paraliza.
- Upala pluća i plućne maramice.
- Gojaznost.
- Mršavost i bolesti mršavosti.
- Brajtova bolest.
Pored ovih dvadeset i pet bolesti, blagotvorni Anti-scrofoloso uništava i gotovo sve druge!
Dole medicina, dole homeopatija, dole razum, dole sve! Ništa nije potrebnije od kupovine sedam bočica zrnevlja od grofa osobenjaka i brošure doktora Regara i tada svi mogu sve da izleče!
Eto do kakvog apsurda dovodi grof Matej!
Po mom mišljenju, lekari homeopate, svih onih mesta u kojima Matejevi preparati počinju da se šire, imaju neizbežnu dužnost da glasno protestuju zbog zloupotrebe naziva homeopatije, kako bi pokrili takve i slične težnje za uvođenje tajnih preparata. Mi uopšte ne poričemo da preparati grofa Mateja u nekim slučajevima mogu biti i korisni. Ako je to zaista tako, a mnogi lekari homeopate to potvrđuju na najpozitivniji način, onda je još više vredno žaljenja to što nas grof Matej ne upoznaje sa onim čime leči i što se, pored toga, silno zaneo da zamšlja da leči sve bolesti uz pomoć sedam (!) biljnih lekova, potcenjujući sve najvažnije lekove od metala itd. itd. Na taj način, sam grof daje svom otkriću epitet običnog nadri lekarstva. Neka se izjasni šta daje i kako priprema lekove; neka kaže, zašto za jednu bolest daje jedan, a za drugu drugi lek! Tako bi ga lekari homeopate mogli proveriti, a u slučaju da se zaista opravda bar stoti deo njegovih obećanja, doneo bi veliku korist čovečanstvu i nauci i u potpunosti zaslužio zahvalnost mnogih bolesnika. Ali, sve dok se krije i opire, moramo se protiviti zloupotrebi imena homeopatije za preporuke tajnih preparata.
Iz „Časopisa sankt-peterburškog udruženja lekara homeopata“ 1876.