Do sada homeopatija ima brojna dostignuća:
- Značajno se proširio krug, kako lekara homeopata, tako i pacijenata.
- Odnos onih koji su na vlasti prema homeopatama, uključujući i najviše medicinske instance, dobio je pozitivan smer.
- Povećao se stepen kvaliteta homeopata, te shodno tome i efikasnost metoda.
- Pojavila su se naučna istraživanja iz oblasti homeopatije, koje je priznala savremena nauka.
- Promenio se broj pacijenata koji su pristupili metodi homeopatskog lečenja. Nestao je osećaj neprijatnosti pri obraćanju homeopatama, uključujući u to i lekare.
- Sve više se odobrava ideja da je homeopatija grana naučne medicine.
- Nema više deficita homeopatske literature.
- Poboljšana je komunikacija sa kolegama iz celog sveta.
- Povećava se broj država u kojima se homeopatski metod smatra zvaničnim i ima posebno definisan status.
- Pojavio se veliki broj novih metoda, kako iz oblasti homeopatske prakse i predavanja, tako i novih interpretacija posmatranih zakonitosti, od kojih se neke mogu pripisati progresivnim fenomenima.
- Povećao se broj homeopatskih lekova.
Međutim, u savremenoj homeopatiji postoje i nepovoljne okolnosti. Da budem precizna, ističem razmatranja Kijevske homeopatske škole, koja ne pretenduje da bude najtačnija, najklasičnija, ali je sukcesivno prisutna od 1935. godine i poseduje praktično iskustvo u efikasnom korišćenju homeopatskih metoda lečenja već deset godina (lečenje 4-5 generacija jedne porodice).
Predmet naše brige:
- Nedostatak svesti lekara iz oblasti filozofije homeopatije. Na primer: razlike u filozofiji Hanemana i Kenta.
- Pridruživanje i čak spajanje homeopatije sa drugim metodama dijagnostike i lečenja bez dovoljnih osnova za to.
- Zanemarivanje svih simptoma pri izboru leka.
- Naučni razvoj u skladu sa modusom koji je usvojen u alopatiji, što ne odgovara pravom duhu i, rekla bih, homeopatiji u globalu (razmatranje nosologije sa kontrolnim grupama).
- Žurba, a ponekad direktna fantazija (anthropologizacija) prilikom kreiranja patogeneze novih lekova.
- Upotreba potenciranih supstanci bez patogenetskih informacija i razmatranja.
- Pokušaji neosnovane klasifikacije homeopatskih lekova na primeru alopatske farmakologije, što direktno ptotivreči ideji homeopatije (kardiovaskularni lekovi, neurotropni lekovi itd).
- Formulacija složenih hemikalija orijentisana na njihove sastavne delove bez prisustva patogeneze ove supstance u celini.
- Podobnost definicija, kao što su „Energetska homeopatija“, „Praktična homeopatija“, „Klinička homeopatija“ i „Revolucionarna homeopatija“.
- Odbijanje znanja iz oblasti fundamentalnih nauka, dobijenih u Alma mater, jer nisu povezani sa homeopatskim lečenjem.
- Nedovoljna procena konkretnih okolnosti u kojima postoji pravi pacijent (na primer, stanovnik Istoka ili Zapada, mentalitet pacijenta, njegove navike, običaji, socijalni aspekti, materijalno stanje itd.).
- Značajno povećanje distance između količine i kvaliteta objavljene homeopatske literature. Postoji mnogo manjih ljudskih grehova homeopata, koji bacaju senku na čitavu klasu: na primer, davanje pacijentu lekova bez naziva. Ali to je sve "životna stvar", kako je govorio Karlson.
Želim još jednom da naglasim da ne govorim radi diskusije, ni sa ciljem kritike, niti zbog profesionalnog nadmetanja. Ovo je samo informacija za razmatranje. Sećam se „jučerašnjeg dana“. Pre dvadeset godina išla sam u Francusku na poziv kompanije "Buaron". Navika vođenja evidencije omogućila mi je povratak nekih epizoda profesionalne prirode. Učestvovala sam na kongresu Francuske federacije, koji se održao u Lilu, na zasedanju članova osoblja kompanije "Bouaron".
Ključna pitanja kolega:
■ Zvanična medicina je zadala veliki zadatak homeopatiji. Savremeni lekovi stvaraju nove bolesti.
■ Vakcinacija je segregacioni čin. Čini ljude podložnijim drugim zaraznim bolestima. Vakcinacija štenaca je užasna!
■ Sida nije novo oboljenje, ona odavno postoji.
■ Na fakultetima nas uče raznim glupostima, tamo ne postoje obrazoženja.
■ Borbe između unicista i pluralista su zastarele. Previše protivrečnosti među homeopatama.
■ Homeopatija može da se ugasi. Potrebno je razvijati homeopatiju, nema drugog načina da je spasemo. Potrebna su naučna istraživanja, koja čuvaju duh homeopatije, a ne kopiranje onoga što postoji u zvaničnoj medicini.
■ Potrebno je pojednostaviti Materia Medica i prevesti je na jezik patologije (treba shvatiti – nosološki), kako bi je mogli koristiti svi lekari.
■ Računar čuva informacije, pomaže u pronalaženju sličnosti, ali vrlo malo doprinosi umetnosti lečenja. Ne štedi vreme. Glavna stvar je vaša glava. U kancelariji se računar mora staviti na takvu udaljenost sa koje pacijenti ne vide ekran. Računar će biti modernizovan, ali neće postati konkurent lekara.
■ Lekar homeopata (firma „Buaron“) tumačio je teoriju Hanemanovih mijzama kao predviđanje otkrića Pastera, kao da su mijazmi podrazumevali mikrobe.
■ Firma „Buaron“ istakla je zabrinutost povodom metoda pripreme razređivanja u SSSR-u, gde „pripremaju metodom jedne flašice po Korsakovu“, ni K od Korsakova, kako se radi na Zapadu. Sa njihove tačke gledišta ovo je falsifikovanje.
Kao što vidimo, za dvadeset godina problemi se nisu toliko radikalno promenili.
Za mene je zaključak nedvosmislen - neophodno je raditi, upoređujući teorijsko razmišljanje sa praksom, manje maštati u nastojanju da se usavrši i pojednostavi homeopatija u potrazi za efikasnim lekovima. Neophodno je razmišljati o tome da, ne samo da nam homeopatija može pružiti (rad, zarade, autoritet), već i koji je naš pravi doprinos formiranju i razvoju metode.