Pacijent P., 1939. godište, došao je na pregled kod homeopate, u proleće 2002.g., sa tegobama nadutog stomaka, jakog krčanja creva posle obroka, blago bolne dijareje 1-1,5 sat nakon uzimanja hrane, ispuštanje velike količine gasova neprijatnog mirisa. Dijareja ga je mučila 7-9 puta dnevno, najčešće u prvoj polovini dana, i bila je veoma obilna.

„Čini mi se da sam izbacio više nego što sam pojeo“, govorio je pacijent. Nakon dijareje se dešavao veliki pritisak na dole, izražen osećaj gladi sa obilnim lučenjem pljuvačke. „Pravi zverski apetit“, tako je karakterisao pacijent svoje stanje.

Anamneza: Smatra se bolesnim od 1997. godine kada su se prvi put javili bolovi u želucu zbog nepravilne ishrane, bolovi su se smanjivali uzimanjem hrane. Prilikom pregleda u poliklinici primećen je čir na dvanaestopalačnom crevu u akutnoj fazi. U vezi sa tim je obavio lečenje na gastroenterološkom odeljenju, „veoma uspešno“, s obzirom na to da se čir, u budućem periodu, nije javljao.

Međutim, kroz nekoliko meseci se ponovila jutarnja dijareja sa obilnom količinom gasova, prema opisu pacijenta: „creva su kipela, razgovarala međusobno“. Stolica je bila neprijatnog mirisa, višestruka, obilna. „Ja nisam toliko pojeo“, govorio je pacijent. Nakon obroka je bivala mučnina, neprijatno podrigivanje. Takvo stanje nije znao s čime da poveže, „moguće da sam se nečim otrovao“.

Prilikom pregleda u mesnoj poliklinici je postavljena dijanoza: „Akutni gastorenteritis. Hronični holecistitis. Disbakterioza creva“. Lečio se u bolnici, a zatim je otpušten kad se stanje poboljšalo.

Kroz mesec dana slična situacija se ponovila, istog intenziteta, i od tada (od 1998.) se ne oseća zdrav, konstanto se lečio kod mnogih lekara: gastroenterologa, terapeuta, neurologa, psihoterapeuta. Dobiiao je crevne antibiotike, bakterijske preparate, enzime, enterosorbente, probiotike, psihotropne preparate. Lečenje je pratilo blago poboljšanje opšteg stanja.

U periodu od 1999-2001 opšte zdravstveno stanje pacijenta se postepeno pogoršavalo, uzimanje hemijskih preparata nije dovelo do prestanka dijareje, samo je jačao mučninu, sjedinjavalo bolesnost u desnom podrebarju, manifestovali su se hemoroidi, koji su periodično krvarili.

Ponovni pregledi i konsultacije kod raznih specijalista, kao ni primene novih preparata nisu suštinski poboljšali situaciju.

Okrenuo se čak i isceliteljima, bavio se samostalnim lečenjem: pio je tinkturu zlatnog brka, hajdučke trave, hrastovu koru, pljuskavicu (kantarion) u vidu čajeva, ali samo sa privremenim uspehom.

Dijagnoza, s kojom je pacijent došao u homeopatsku ordinaciju je:

Glavna: „Sindrom nervoznog debelog creva sa preovladavanjem dijareje. Disbakterioza creva. Čir dvanaestopalačnog creva bez pogoršanja. Hronični hepatoholecistitis“.

Prateća: „Ishemisjka bolest srca. Aterosklerotska kardioskleroza. Stenokardija 1-2 funkcionalni razred. Hipertenzija 2. stadijuma. Adenom prostate 2. stadijuma. Varikozna bolest, hemoroidi bez pogoršanja. Rasprostranjena osteohondroza kičme. Hipohondrični sindrom“.

Prilikom pregleda kod lekara homeopate: Svest je jasna, adekvatno reaguje i odgovara na pitanja. Pažnju nam skreće zabrinutost pacijenta za svoje stanje, koji slikovito, uz epitete opisuje simptome svoje bolesti, karakter stolice, boju, miris. Figura je pravilna, normostenik, koža je normalne boje, bez edema. Opažaju se mali hemangiomi na koži stomaka i leđa, proširene vene donjih udova, hemoroidi. Lice je punokrvno, sa crvenom nijansom. Tonovi srca su zvučni, akcenat 2. tona na aorti. Puls – 60 otkucaja u minuti, regularan, zadovoljavajućeg punjenja. Arterijski pritisak 150/80 mmHg. Disanje je vezikularno.

Alimentarni trakt: Jezik je vlažan, pokriven belim slojem, bliže korenu – žutim slojem. Stomak je umereno naduven u mezogastriju i hipogastriju, opaža se timpanitis prilikom perkusije. Usled palpacije abdomena dešava se krčanje u svim predelima. Jetra je smeštena po ivici rebarnog luka, opaža se bolesnost prilikom palpacije levog dela jetre u epigastriju. Istorija bolesti: u detinjstvu je preležao tifus, infektivni hepatitis, a 1969. je imao dizenteriju.

Porodične bolesti: Majka je bolovala od arterijske hipertenzije, proširenih vena, umrla je od kardiovaskularne patologije. Oca ne poznaje. Podaci pregleda: Analiza krvi – eritrociti, hemoglobin – normalni, umerena leukocitoza, sedimentacija eritrocita – 18mm/1h. Biohemijska analiza krvi: umereno povišen ALT (alanin transaminaza), AST (aspartat transaminaza), sialinska kiselina.

Gastroskopija: umeren gastroduodenitis. Radiografski: deformacija u vidu ožiljka na dvanaestopalačnom crevu. Rektoromanoskopija: spoljašnji hemoroidi. Analiza na disbakteirozu: snižena kličini bifidobakterija i laktobakterija, loptaste forme bakterija – do 65%, primećuje se hemolitički stafilikok i zlatni stafilokok, ešerihija sa sniženom enzimskom aktivnošću do 35%. Izostaju patogene enterobakterije.

U koprogramu: velika količina nesvarenih vlakana, stetoreja. EKG: sinusna bradikardija, znaci hipertrofije leve komore, difuzne promene u miokardu.

Homeopatska diferencijalna dijagnoza se sprovodila na nekolicini preparata, za koje je karakteristična česta dijareja sa krčanjem i nadutosti abdomena: Sulphur, Natrium sulpfuricum, Croton tiglium, Argentum nitricum, preparati bazirani na merkurijumu, Anacardium, Aloja, Acidum fosforicum.

Ali kao najsličniji se pokazao Podophyllum, u vidu karakteristične fetidne i obilne stolice ujutro, velike količine gasova i nadutosti stomaka. U korist Podophyllum-a su govorili stanje jetre sa mučninom i bolesnosti u desnom podrebarju, prisustvo praznine u želucu nakon pražnjenja sa obilnim sekretom i snažnim osećajem gladi nakon stolice. Prisustvo hemoroida, pritiska „na dole“, adenoma prostate se uklapaju u patogenezu leka.

Osim toga, karakteristična poza pacijenta – ležeći na stomaku, koja je smanjivala krčanje i „kiptanje u crevima“, pomogla je izboru preparata. Podophyllum je prepisan u dozi 30 CH, svakodnevno, u periodu od dve nedelje.

Nakon trećeg uzimanja Podophyllum-a 30 CH, pojačala se nadutost abdomena, dijareja je bila češča, počeo je osetiti hemoroide, javili su se bolovi u želucu za vreme osećaja gladi. Preporučeno je da se prekine uzimanje leka na nedelju dana. U toku nedelje je stolica postala ređa, 4-5 puta dnevno, smanjila se nadutost abdomena i krčanje u crevima, bolovi u želucu su izazivali manje tegobe.

Sledeći recept je bio Podophyllum 200 CH – 3 puta nedeljno ujutro. Stanje pacijenta se poboljšalo prilično brzo i primetno: kroz dve nedelje se stolica gotovo normalizovala – 2-3 puta dnevno, krčanje i nadutost su se duplo smanjili, kao i mučnina i bolesnost u desnom podrebarju, tegobe sa hemoroidima su prestale. Dešavali su se napadi dijareje usled greške u ishrani – domaće mleko, masna pavlaka, prženo ili voće.

Uzimanje Podophyllum-a 200 Ch u takvoj situaciji je zaustavilo neprijatne pojave. Stanje je bilo stabilno u toku 8 meseci. Pacijent je nastavio sa uzimanjem homeopatskog preparata, i nije se obraćao lekarima alopatama.

Ali u leto 2003. godine svi simptomi su se obnovili istim intenzitetom, s obzirom na promene u ishrani: „opet sam se nečim otrovao“. Ponovno uzimanje Podophyllum-a 200, izmena učestalosti uzimanja preparata i smena potencijala nisu popravili situaciju, što je dovelo do ponovnog razmatranja slučaja.

Pri detaljnom pregledu pacijenta saznalo se za tegobe na vrtoglavicu, glavobolju sa osećajem „zakucanog eksera u teme“, prilivi vrućine, osećaj stezanja u grudima, bol u oblasti srca u vidu stezanja. Periodično se javljao osećaj pritiska u grudima i abdomen, takvo da je morao da otkopčava kaiš, raskopčava košulju. Ove tegobe su se javljale nakon uzbuđenja, svađe sa suprugom. Pritom su simptomi u oblasti abdomena takođe imali tendenciju da se pogoršaju nakon uzbuđenja: „nisam moga smiriti creva, krče, kipte“, pri tom se pojačavala nadutost stomaka i nije se mogao rešiti gasova - „ni tamo, ni vamo“. Bio je primoran da pritisne stomak ili da legne na njega da bi gasovi pošli ili gore ili dole. Pritisak gasova na dole se završavao dijarejom.

Za vreme pregleda pažnju na sebe je skrenuo senzibilitet pacijenta, njegova želja da izazove sažaljenje; brbljivost, preuveličavanje težine svoga stanja. U razgovoru na temu penzije (žaljenje na težak život i žal za prošlim vremenima), manifestovali su osobine uzbuđenja, i desila se višekratno i zvučno podrigivanje neprijatnog mirisa.

Na pitanje: „Da li se često dešava ovakvo podrigivanje?“, usledio je potvrdan odgovor. U daljem pregledu se ustanovilo da je u mladosti bolovao od otitisa uz dugotrajno izdvajanje fetidnog sadržaja (sumpor ili gnoj). Sledeći recept je bio u potpunosti sličan opisanom slučaju: Aza fetida 30 CH – 3 puta nedeljno ujutro.

Rezultat lečenja pacijenta P. nije zakasnio da se manifestuje: lagano i postepeno se popravljalo stanje pacijenta: u periodu od 2,5 meseci se normalizovala stolica, zaustavila nadutost, krčanje u stomaku; manje gasova, nestala je mučnina, disbalans u epigastriju.

Na jednoj od ponovnih poseta je rekao kako je primetio da je postao mirniji, manje reaguje na ženine primedbe, podrigivanje i gasovi su izazivali manje tegoba, bili su manje intenzivnog mirisa. Preporučeno je da se nastavi uzimanje Aza fetida 200 CH 2 puta nedeljno u periodu od 4-5 meseci. U nastavku su se tegobe, u oblasti gastrointestinalnog trakta, smanjile i dalje nisu izazivale tegobe.

Dobio je na težini 3kg, pojavilo se više snage, nestale su vrtoglavica, prilivi vrućine i glavobolja, kao i bolovi u srcu. Nije više odlazio kod lekara u polikliniku, u vezi sa svojim stanjem, bavio se domaćim poslovima i baštom. Sada periodično uzima omiljen preparat Aza fetida „za smirenje i održavanje snage“.

Katamneza – dve godine.