U poslednje vreme često slušamo o strašnoj bolesti – raku. Mnogi smatraju da je ova bolest fatalna, ne sumnjajući da postoje preventivne metode mnogih oblika kancera. Šta se može uraditi u prevenciji raka?

Veoma mnogo. Na primer, danas je porasla obolelost od raka i melanoma kože. Karcinom skvamoznih ćelija je potpuno izlečiva bolest, dok je melanom veoma maligan. Njegova frekvencija brzo raste u skladu sa pomodarstvom za taman ten. Kada žene svetle kože i plavih očiju severnog tipa posećuju južne zemlje i regione, pod neprikladno njima i toplo sunce, većina zadobija sunčane opekotine kože. A to povećava rizik razvitka melanova i do nekoliko puta. A ako govorimo o solarijumima, to je prosto zločin protiv svojeg zdravlja!

Jak spektar zračenja sposoban je da, za kratko vreme, učini Vašu kožu tamnom, ali i nanese imunitetu nepopravljivu štetu. Pojava tamnih pega na koži treba da Vas upozore! Na početnom stadijumu, ali tumor može podsećati na mladež, i njega ne primećuju, nastavljajući sa sunčanjem. Ovo je veoma opasno! Pri čemu su zaštitne kreme ovde bespomoćne: one sprečavaju opekotine kože, ali propuštaju sunčeve zrake sa najneprijatnijom talasnom dužinom. Zato želim da upozorim sve žene i muškarce: većina od vas genetički nije predodređena da se mnogo i često sunča. Velike doze sunčevih zraka mogu da unište zaštitne sile, provocirajući tako razne bolesti. Ako već želite da provedete leto na jugu, sunčajte se ujutro ili uveče, a ostatak dana provedite u hladu.

Postoji mit da porast karcinoma zavisi od pogoršanja ekoloških faktora, da su radijacija i zagađen vazduh urok svih nesreća. Što se tiče radijacije, čak i nakon Černobilja, porast obolelih od raka nije zabeležen, osim raka štotne žlezde. Danas, tokom različitih medicinskih pregleda, dobijamo mnogo više zračenja. Zbog toga, u medicini, rentgenski zraci se zamenjuju ultrazvukom, teplovizorima i drugim prilično sigurnim metodama ispitivanja.

Zagađenost vazduha ima veliku ulogu u razvoju oboljenja kao što je bronhijalna astma, alergija. «Doprinos» zagađenog vazduha za razvitak raka pluća je samo 3%, a pušenje čk 90%! To je primer loše «ekologije» koju mnogi drže unutar sebe. Kancerogeni koji se oslobađaju kao rezultat sagorevanja duvana stotinama puta su veći od koncentracije zagađenog vazduha u industrijskom gradu. Ova paklena smeša ulazi u pluća, raznosi se krvotokom po celom telu. Nije iznenađujuće što pušenje, ne samo da povećava rizik od karcinoma pluća, već i druge vrste karcinoma: laringealni kancer, rak jednjaka, pankreasa i mlečnih žlezda, bešike, usne šupljine, usana, jezika. Deca žena, koje su pušile tokom trudnoće, imaju povećan rizik od razvoja raka krvi u detinjstvu.

Što se tiče onkoloških oboljenja digestivnog trakta, većina ljudi veruje da je njihov razvoj povezan sa prisustvom proizvoda lošeg kvaliteta na policama naših prodavnica i obiljem konzervansa u njima. Naučni podaci to ne potvrđuju. Konzervansi koji se koriste u prehrambenoj industriji prolaze kroz strogu medicinsku kontrolu i priznaju se kao sigurni.

Osim toga, počeli smo da se hranimo raznovrsnije, svežijim proizvodima. Svi su već zaboravili na vremena, kada je obrok trebalo nabaviti, za kobasicu se čekalo u redu, što je za rezultat imalo prepunjene frižidere zalihama. A meso i ulja, koja se čuvaju u zamrzivaču dug period je prava fabrika kancerogana. Sprovedeno je istraživanje, koje je registrovalo vezu između raka želuca i prisustvom frižidera u porodici tokom detinjstva. Jer su se ranije mnogi produkti čuvali u hladnoj vodi, vešali za prozor na hladno, što je dana nezamislivo. Sada nemamo potrebu da pravimo zalihe za budućnost. Rezultat toga je smanjen broj raka želudca u zemlji, što govori o tome da su se ljudi, generalno, počeli zdravije hraniti. Opasnost od razvoja tumora na želudcu povećava upotreba alkohola. Ali crveno vinu služi kao zaštita.

Postoji dijetetska hrana koja daje visoku garanciju perevencije tumora, i to ne samo želuca.

Dokazano je, da prelazak na biljnu hranu, s minimumom životinjskih masti i belančevina povoljno deluje na zaštitu organizma od raka. Postali su dostupni povrće i voće u svako doba godine. A od količine potrebe povrća i coća zavisi direktno i rizik od raka.

Ženama se preporučuje da prednost daju ribi, morskim plodovima. Od voća naročito su korisni citrusi, od bobičastog voća – jagoda, ogrozd, malina, crna ribizla i lubenica, od povrća – cvekla, tikvica, bundeva, od zeleniša – luk, beli luk, peršun. Oni su bogat izvor, ne samo vitamina, nego i elemenata u tragovima, na primer selena, koji igraju ključnu ulogu u mehanizmima koji sprečavaju razvoj tumora. Pokazalo se da, promena obroka na biljnu i riblji, utiče čak na oboljenje od raka dojke, koji je na prvom mestu među uzroka smrtnosti žena u celom svetu. Rizik od raka dojke i ženskih genitalija je veći kod žena sa povišenom masom tela. Biljna ishrana, a takođe i dovoljno aktivan način života daju sigurnost od ove neprijatnosti.

Što se tiče raka dojke - on se često razvoja kod žena koje odlažu prvi porod na uzrast posle 30-e. Biološki optimalan prvi porod je do 25-e godine, takva je ženska priroda. Osim toga, visok je udeo genetike. Ako je sa ženine strane bilo onih koje su bolovale od raka dojke ili genitalija, neophodno je jednom u 1,5-2 godine obavljati pregled kod kvalifikovanih specijalista: ginekologa, naročito ako postoje neke tegobe. Svaka žena posle 40-e mora, makar jednom godišnje, posetiti ginekologa. One koje primaju hormonsku terapiju, obavezan je pregled svake godine.

Na taj način, te jednostavne mere, opisane gore, mogu obezbediti efikasnu prevenciju od raka. Danas onkolozi imaju ideju da je prilično jednostavno sprečiti rak, ali da ga je teško lečiti.

Materijal je pripremljen na osnovu članka akademika R.D.Zaridze, direktora Naučno-istraživačkog instituta za karcinogenezu, predsednika Fonta «Protiv raka».